Nametnute izmene nisu odmah stupile na snagu, već je kao rok određen 1. maj ove godine, ukoliko Parlament FBiH ne donese sam potrebne izmene. Nametnutim izmenama Šmita u aprilu prošle godine na 24 sata je suspendovan Ustav FBiH što je omogućilo formiranje federalne Vlade, ali i deo koji je trebalo da spreči mogućnost imenovanja Vlade FBiH što je bio slučaj u mandatu od 2018. do 2022. godine, piše sarajevski portal Kliks.
Nametnuta odredba u Ustavu FBiH omogućiće da jedan od potpredsednika, ako se u prva dva kruga ne postigne saglasnost predsednika i oba potpredsednika, može biti preglasan prilikom imenovanja Vlada, uz jedan bitan uslov. A, to je da, ukoliko bi se to dogodilo preglasani potpredsednik bi mogao uložiti veto na tu odluku, javlja Tanjug.
U tom slučaju odluku o imenovanju Vlade bez potpisa jednog od potpredsednika morao bi potvrditi ne samo Predstavnički dom kao u prva dva kruga, već i Dom naroda većinskim glasanjem. Najvažnije je da protiv ne bi smelo biti 3/5 delegata (14 od 23) ni u jednom klubu konstitutivnih naroda u ovom domu.
To je zapravo i najveća promena, jer bi stranci/koaliciji koja bi želela da zakoči imenovanje Vlade kroz klubove konstitutivnih naroda trebalo umesto ranijih 13, morala da ima 14 delegata. Time će onoj stranci koja „brani” veto biti izazovno naći tih 14 delegata koji će u datom trenutku morati da glasaju protiv imenovanja Vlade.
Neće, naime, biti dovoljno da 3/5 delegata ne glasa „za” imenovanje, već oni moraju glasati „protiv” da bi veto opstao. U slučaju da ni tada ne uspe imenovanje Vlade ponovo bi se tražila saglasnost predsednika i oba potpredsednika. Ukoliko Vlada opet ne bi bila imenovana Parlament Federacije i kantonalne skupštine će biti raspuštene.
Nakon toga biće raspisani prevremeni izbori za Predstavnički dom i za kantonalne skupštine.
Politika.rs
